Обрни–окрени, кад причамо о Италији и италијанском, причамо и о храни. Надам се да нисте превише гладни, јер вам од ове колумне може кренути вода на уста, али и пасти мрак на очи.
Знате ли онај осећај када у пицерији читате мени или пак летак који су вам оставили у поштанском сандучету, па не знате шта бисте пре поручили, а за нека јела и не знате шта су и од чега су. Е, па не знају ни угоститељи!
Многи угоститељски објекти нуде разне италијанске специјалитете. Неки одлуче да задрже италијанске називе у оригиналу, неки их посрбе, а неки само транскрибују. Проблем је само што ретки консултују некога ко говори италијански, речник, или као најједноставнију и најлакшу опцију, интернет. Хајде да видимо шта нам се нуди на овом менију незнања!
Имамо први случај, када власник ресторана, маркетинг менаџер (или ко се већ тиме бави) одлучи да транскрибује оригиналне називе јела. Колико је то оправдано, то је потпуно друго питање. Ипак, то не би била тако лоша опција када би називи заиста представљали запис онога што се чује. Тако пица margherita постаје „маргарита”. Да ли је то ближе нашем уху и стомацима? Познату пицу quattro stagioni ми више волимо да зовемо „кватро стађоне”. Зашто? Зашто се мења облик овом називу, ако већ quattro formaggi остају „кватро формађи”?
Ипак, то је тек почетак и ја морам досути со на ову језичку рану! Они који се одлуче да свој мени представе као интернационални и свима препознатљиви, користе оригиналне називе јела. Или бар мисле да тако чине! За почетак, већ помињана margherita одлучила је да у српском буде „margarita” и ту изгеда џаба свака борба. За оне који не једу месо ту је вегетаријанска пица vegeteriana или у српској верзији – vegeterijana. И да не буде забуне, ово је дефинитивно јеловник које се определио за италијанске називе (имамо ту и правилно написане: funghi, napoli, tonno). Capricciosa је по нечијем лошем нахођењу постала српско-италијанска варијанта – capriccioza. Онај напуљски специјалитет, који би Италијани назвали napoletana, код нас је napolitana. Оно што је мене изузетно изненадило је „пица с италијанском саламом” звана sallami. Занимљиво је то што ова реч у италијанском језику не постоји (проверено у свим мени доступним речницима). Можда су мислили на salumi (сухомеснати производи)? Ту су и најпознатија, незаобилазна, а тако погрешно написана „четири годишња доба“ – quattro staggioni (или исправно: quattro stagioni). Битно је да је једно слово у називу дуплирано, а које… А волите ли морске плодове или, што би Италијани рекли, frutti di mare? Мада ми више волимо то да поједноставимо и служимо их као fruti di mare.
Веровали или не, то није крај! Када сам најзад наишла на летак који је обећавао (прва четири назива су била беспрекорно написана!), пршута је успела да забибери ову језичку чорбу (ма колико необично то звучало!). Наиме, овај деликатес се на италијанском пише prosciutto, и када је неко јело с пршутом, каже се: con prosciutto. Али, неко је одлучио да нову тенденцију писања предњонепчаних сугласника ч, џ, ш као ch, sh, sch (сигурно сте приметили, бар по друштвеним мрежама!) уведе и у италијански језик, те добисмо пицу con prshuto.
Особина пице с четири врсте сира су управо сиреви, и то четири врсте (quattro formaggi). Ипак, у случају овог јеловника број остаје, али је сир у једнини (и то неправилно написан) – quattro o formagio. А ако вам се не допада ово, у почетку сиротињско, јело из Напуља, а сада тако популарно, можете се одлучити и за пилетину (pollo). Или можда не можете? Код нас је то polo (значи: пол – северни, јужни, магнетски…).
Драги моји, није општа култура знати како се на различитим језицима кажу печурке, и нико то не мора знати! Ипак, поштовани угоститељи, ако се већ одлучите да задржите оригиналне називе јела на језику земаља из којих долазе, морате се мало више потрудити. Десет минута на веб-сајту неког ресторана из дате земље је све што вам је потребно.
Волимо наше гибанице и сарме, али поштујмо и туђе специјалитете и културу. Бар на овај, тако једноставан, али никако занемарљив начин.
