Безакоње, бунтовници, Србија и ти

0
Фото: tvbest.rs

Пише: Тања Милановић

Ову причу не би имало смисла почети са: „У моје време…“ Прво јер немам сто година (имам 32), а друго јер су времена иста, али се мењају критеријуми, људи, границе укуса и доброг понашања, закони. А-ха, закони (о законима нешто касније). 

Откад се иде у школу, предмети су мање-више исти. Српски језик и математика били су увек најтежи, а на осталим часовима истицали су се они који имају талента за одређени предмет, они који уче и они који не уче (с тим што су, верујем, одувек постојали професори, рецимо, ликовног који су свој предмет сматрали најбитнијим и што су од ученика тражили да буду, у најмању руку, Рембранти). Оцене су увек биле показатељ рада (бар се тако верује). Оцена није мерило знања, можда су вам то причали као фразу. Али то је истина! Немојте сад да вас пропитам разне формуле, географске ширине и дужине, године понеких битака… Видећете како се неке ствари брзо заборављају након оцена. Али то није тема. Бар не сад.

Рекла сам да ћу се вратити на закон. И то онај који је урушио и померио границе васпитања. Живимо у друштву 21. века. Сви смо ми продукти те машинерије која нас мрви и меље. И оно мало детенце по које родитељи не могу да стигну у вртић до шест, и онај мали ђачић чији су родитељи презаузети да би му се посветили, и онај тинејџер који, због недостатка пажње и разумевања, руши и уништава све пред собом, и онај студент чији родитељи не схватају да обновити годину није смак света и сви они који нису пронашли схватање и прихватање. Узела бих парче приче о тинејџеру ког околина не разуме.

Да те питам, друшкане, нешто. Шта мислиш, ми нисмо били у твојим годинама? Нисмо се добацивали ситним папирићима? Нисмо преписивали? О како силно грешиш.

Мислиш да ћеш обрнутим смислом за забаву постићи нешто? Коме се светиш? Систему, држави, родитељима, комшијама, пријатељима? Светиш се јер знаш да не смеш бити истеран са часа, светиш се јер знаш да нећеш добити јединицу, светиш се јер имаш моћ. Моћ је увек била у рукама слабића. Тако је то одувек. Не, нисам рекла да си слабић. То си ти рекао. Не можеш бити слабић јер си у пуној снази. Твој ум је створен за добре ствари. Немој радити ништа лоше.

Знаш ли да, кад прођу године, нећеш мирно спавати због ствари које си урадио? Због новинских наслова који осликавају време за које нисмо веровали да ће доћи. Знаш ли да ћеш једног дана и ти имати породицу? Како ћеш се оправдати? Мислиш да је то тако далеко? Мислиш да неће сазнати? Шта ћеш им рећи… сутра… једног дана? Да си био млад и луд? Унапред ти говорим, неће ти веровати. (А то ти не треба!)

Мислиш да је у реду жвакати на часу? Мислиш да си „најјачи матори“ зато што те ортак снима телефоном док изиграваш надмоћ? Мислиш да ћеш добити много лајкова на Јутјубу? Не, друже. Од лајкова се не живи. Можда ћеш бити популаран, али таква популарност ти не треба. Веруј кад ти кажем.

Мислиш да је у реду да твоја ортакиња дође полугола на час? У реду је? Мислиш ли да алкохол у твојим годинама није опасан? Знаш ли колико је породица уништено због алкохола? Знаш ли да је то порок од којег се нико није сасвим излечио? Ако ти другачије кажу, знај да лажу.

Шта се догоди у твојој глави у тренутку кад подигнеш руку на професора? Зашто то радиш? Коме се светиш? Лоша оцена? Па шта?! Увреда? Буди паметнији. Знам да те смарају приче о томе како паметнији попушта, знам да те смарају разне проповеди које ти маторци причају, али шта ако је то истина? Шта ће се десити сутра кад будеш одрастао човек? Знаш ли да не постоји толика гомила новца која ће купити твоју прошлост? Нажалост.

Знаш ли да је школа постојала и пре тебе? Знаш ли да смо сви у њу ишли? Знаш ли да смо устајали кад професор уђе? Смешно ти, а? Знаш ли да смо и ми преписивали? Схваташ ли то? Знаш ли да је 99% нас добило јединицу? И преживели смо. Без увреда и тешких речи. Можда смо и понављали. Па шта? Можда си и бољи човек од оних који имају петицу. Веруј ми, драги, оцене ћеш заборавити.

Знаш ли да су ти најбољи пријатељи, за цео живот, твоји родитељи? Па зашто их онда тераш да црвене поступцима које ни сам не разумеш? Немој ми рећи да се не кајеш, јер ја знам.

Зашто се једноставно не испишеш из школе ако ти се не иде? Кажу ти да је основна обавезна, а средња није. Није обавезна ниједна. Нико те не може на то натерати. Али, помисли само, хоће ли ти сутра бити криво?

Мислиш да ћеш одрасти пре времена ако користиш, поред алкохола, и разне друге опијате? Изражавам се старомодно, а? Шта желиш да постигнеш свим поступцима које чиниш? Желиш популарност? Популарност је јефтина, превазиђена и бљутава. Желиш ли да се о теби прича? Еее, то је нешто друго. Што не играш у школском тиму? Истрчи се, изјури, извичи се. Буди гласан, буди најбољи. Ти то можеш. Имаш енергије.

Знаш ли да си био у стомаку девет месеци? Да си био мажен, пажен и храњен, милован и вољен? И даље си. Па шта онда хоћеш? Зашто се не потрудиш да створиш нешто и да коначно добијеш част да у новинама уместо отрцаних иницијала стоји твоје пуно име и презиме? Па још слика. Замисли! 🙂 Нажалост, слажем се да је с иницијалима лакше. Направиш глупост, провучеш се по новинама и то прође. Онда смишљаш шта ћеш опет да урадиш. И онда доносиш у школу оруђа која користе они који не умеју да говоре, мисле и воле. Волиш ли ти неког? Кога? Не, мили мој, не волиш чак ни себе. А требало би. Знам да, можда, твоји родитељи немају новца да ти купе патике. Мислиш да смо сви ми имали нове патике? Ма јок, носили смо једне. Годинама, ако ми верујеш.

Знаш ли колику си срећу имао што си се баш ти, а не неко други, родио? И мислиш да је „онај горе“ изабрао баш тебе да би ти пљувао професора, скакао са школе, подметао бомбе, бацао петарде? Не буди смешан. Имаш потенцијала за вредне ствари у животу. Чим си рођен, имаш. Само постоји нешто: мораш препознати које су то добре ствари у теби. Почни одмах. Није ти јадни професор крив. Он ту ради да би издржавао своју породицу. И ти ћеш једног дана тако. Можда ће се сутра појавити неки клинац, као што си сад ти, који ће теби то да ради исто? Шта би му рекао?

У коме, мили мој, кад прођу године (а остане сећање на твоје поступке) да тражимо кривца?

 

Мислиш ли, заштићена генерацијо, да си најпаметнија?

 

Не знам колико година имате у трентку док читате ову колумну.  Ако мислите да сте престари за ову тему, нисте. Постоји сигурно неко с ким бисте могли да је поделите. Постоји онај неко ко ће ово сигурно разумети.

Коментари

коментара