И у доба највећих немаштина за српским трпезама се добро јело. Истина, оваквом времену, у коме су и основне животне намирнице скупе, нико се није могао надати. У Србији данас влада максима хлеба и игара. Или боље: бајатог хлеба и игара на срећу. Јер свеж хлеб је скуп, а срећа се смешка још само са ТВ екрана.
Срби су, бивајући вековима под различитим окупацијама, неизбежно били под бројним утицајима који су се, између осталог, одразили и на нашу кухињу. У просечном јеловнику једне породице налазе се бројна јела чији називи крију и своје инострано порекло, иако ми често та јела својатамо као домаћа, национална. Тако се иза божићног или ускршњег милипрота заправо крије немачки млечни хлеб (Milchbrot). Слично томе, старинске посластичарнице имале су неизбежне шамролне, које се данас, нажалост, ретко где могу пронаћи. Назив овог колача заправо значи уролани, умотани шлаг (Schaumrollen). Сигурно сте некада јели шненокле или су вам бар познате као омиљени слаткиш јунака култне дечје серије Метла без дршке. Овај једноставни десерт од млека и беланца такође је инострани специјалитет – немачке речи Schnee и Nocke означавале би у слободном преводу снежне грудве, како ова посластица заиста и изгледа. Да су немачки слаткиши најбољи, потврђује и чињеница да су из немачке кухиње, заједно с називима, дошле и омиљене српске крофне (Krapfen), кнедле (Knodel), бухтле (Buchteln), куглоф (Gugelhopf) и кифле (Kipfel).
Након сладокусачког отварања ка европским кухињама последњих деценија брзина живота отворила је српске јеловнике и за брзу храну. Једно од омиљених јела с ногу је и хот дог, јело чији назив у дословном преводу значи врућ пас. Ово америчко јело потиче из Франкфурта, одакле су га у САД донели имигранти. Етимологија назива је следећа: термин dog се од краја 19. века користио као синоним за кобасице, јер су постојале оптужбе да се у саставу кобасица налази и псеће месо. Будући да многи градови у Србији имају проблема с псима луталицама, чуди да наше власти нису дошле на сличну идеју.
Занимљивих примера има и код поврћа. Кромпир је на Балкан стигао на прелазу из 17. у 18. век. У српски језик, као и у српску кухињу, кромпир је дошао с немачким колонистима, па се иза назива кромпир (и хрватске верзије: крумпир), крије старији немачки назив Grundbierne, који би у преводу значио отприлике крушка из земљe. Треба се подсетити и тога да је турцизам патлиџан други назив за парадајз, а да је поврће које често називамо само патлиџаном заправо плави патлиџан. Парадајз у дословном преводу значи рај, па не чуди што део хрватског говорног подручја ово поврће зове рајчицом. Парадајз је у Европу стигао на прагу 16. века. Први описи потичу из Италије, а Италијани су га назвали златна јабука и јабука љубави. Овај први назив (Pomi d’oro) у основи је приморског назива за парадајз – помидор. Други назив, јабука љубави, евоцирао је библијску легенду о плоду с дрвета познања добра и зла, тј. тајанственој воћки коју је Ева дала Адаму. Одатле се у основи назива парадајз (рај) крије идентификација парадајза као рајског воћа.
У времену свеопште економске кризе, далеко од раја, бар је ово рајско поврће јефтино и доступно.
