„ОНО ШТО ОДУВЕК ЖЕЛИШ“

0

У времену када постоји небројено много начина да из стварног света побегнемо у онај виртуелни – телевизија је била и остала један од најраспрострањенијих, најприступачнијих и за одабир најлакших.

Добро је то знала Гордана Ћирјанић када је креирала главног лика романа „Оно што одувек желиш“, бившег продуцента популарних ријалити програма, сада пензионисаног средовечног господина који свој „бег“ проналази управо у „покретним сликама малог екрана“, или прецизније речено – у форензичарским крими серијама.

Цео роман презентује се као скуп писама које Слободан, главни лик, пише свом старијем брату док борави у Врњачкој Бањи, на одмору. Сви ти записи за брата заправо су и његов лични дневник – он кроз њих своди рачуне, преиспитује своје важне животне одлуке и поступке, али уједно тражи и опрост за све лоше што мисли да је учинио, иако то категорички одбија да призна.

Роман у први план ставља породичне односе. Однос два генерацијски „удаљена” брата и забрањена, тј. незаконита, љубав у кругу фамилије представљају темељ на којем се гради целокупна фабула. Ток радње често бива пресецан описом омиљених серија нашег јунака, када он бива „усисан” у телевизијски програм, шетајући тако између стварног и нестварног, нормалног и апсурдног. Књига овим епизодама на бруталан начин осликава стање телевизијске публике данашњице, којој више ништа што види на екрану не може бити довољно шокантно и гротескно.

Нимало не чуди што је ауторка као опсесију главног јунака узела управо форензичарске серије. Сâм његов живот преточен је у схему по којој се свака од тих серија гради. Он себе, у крајњој линији, види као жртву – па свој целокупни живот дели и нама презентује кроз (за њега) преломне, кључне  моменте, баш као што форензичари одвајају кључне доказе од оних небитних при грађењу случаја.

Дубока размишљања и преиспитивања једног човека, табу теме, осећај кривице, утицај телевизије на поимање стварности – само су неке од тема које Гордана Ћирјанић обрађује, разрађује и успешно сервира читаоцу кроз свој примамљиви стил писања. Ипак, оно што овај роман чини врло интересантним, поред свега горе наведеног, јесте и читаочева растрзаност која остаје на крају – да ли је наш јунак био протагониста или антагониста, да ли га волимо или мрзимо, да ли му праштамо или не.

Једно је сигурно – неће вас оставити равнодушним.

Коментари

коментара