Бирократија је термин, скован од француске речи bureau (ова реч је првобитно означавала зелену чоју на канцеларијском столу, а затим канцеларију уопште) и грчке речи kratein (владати). Према томе, у буквалном значењу бирократија је такав облик владавине чији су носиоци људи канцеларија, чиновници, односно бирократи. Многи од нас желе по сваку цену да избегну било шта што је у вези са бирократијом. Свако од нас је макар једном био у ситуацији да му је недостајао један формулар и да је био упућен на још један шалтер.
Питате се како су међусобно повезани бирократија и језик? У свакодневној комуникацији постоје неки рогобатни изрази који нам звуче као да су их измислили шалтерски службеници. Та појава се назива бирократско фразирање. Ово фразирање, као и свако друго фразирање, јесте вештина да се много говори а да се не каже ништа. Једна од карактеристичних особина бирократског језика јесте тзв. декомпоновање предиката. Уместо једног глагола користе се глагол и глаголска именица. Тако у Блицу читамо да је: „Министар иностраних послова Чешке Карел Шварценберг изјавио данас у Приштини да ће његова земља вршити утицај на земље Европске уније…“ Исто у Зaкону о државним службеницима стоји: „Нико не сме вршити утицај на државног службеника да нешто чини или не чини супротно прописима.” Ова конструкција је присутна и у свакодневном говору, па тако можемо чути: „Родитељи знају понекад вршити утицај на изборе своје деце.” Зар није лепше и разумљивије рећи да ће Чешка утицати на чланице Европске уније, да нико не сме утицати на државне чиновнике и да родитељи утичу на изборе своје деце? Становници Краљева, које је задесио земљотрес, обавештени су да ће: „Комисије за процену штете на грађевинским објектима у суботу, 9. јула вршити процену штете.” Ове комисије ће, једноставно, проценити насталу штету. Инсруктор вожње ми је на прошлом часу рекао: „Кандидат је одједном извршио претицање.” Дакле, кандидат је претекао неко возило, што је изненадило мог инструктора. У Свету компјутера заљубљеници у информатику су могли прочитати: „Вршиће се анализа јавних тендера”, тачније анализираће се јавни тендери. Многе читаоце је занимало да сазнају у дневним новинама: „Ко ће водити преговоре о Косову?” Правилно је рећи: „Ко ће преговарати о Косову?” У једном волонтерском приручнику, великим словима је истакнуто питање: „Како ти можеш дати допринос?” Све нас занима како ми можемо допринети нечему.
Бирократизација се јавља и у другим облицима. Тако је у вестима једне телевизијске станице репортер рекао: „Тиса је у опадању.” Дакле, правилно је рећи да Тиса опада, тј. ниво воде у њој. Спортски коментатор је у жару преноса утакмице казао: „Наши су у поседу лопте.” Колико је само лепше рећи да наши поседују лопту! У званичном документу факултета је писало: „Савез студената је у могућности да одговори на ваше захтеве.” У ствари, Савез студената може да одговори на те захтеве. Када неки гост остане мало дуже код вас у посети, могуће је да ће вас питати: „Јесам ли вам на сметњи?” Није ли једноставније и присније: „Да ли вам сметам?” Колега ми је јуче рекао да је у приличном закашњењу у обављању својих обавеза. Он у ствари често касни.
Интересантна је и помодарска употреба, да не кажем – злоупотреба придева присутан. Тако је присутан напредак, уместо да напредујемо. Присутан је и пораст цена у угоститељству, односно: „Угоститељи дижу цене.“ Чак је и: „Киша присутна на стадиону“, што значи да је, нажалост, киша падала свуда, па и на стадону.
Дакле, немојте вршити: размене искустава, унапређења, упоређивања, усклађивања, поправке, нападе; изражавати сумње; чинити званичне посете; испољавати одређене особине; износити предлоге; имати или немати нешто у плану; долазити до промене плана; бити мишљења да… Већ, једноставно, само: размењујте искуства, унапређујте (и себе и друге), упоређујте, усклађујте, поправљајте, нападајте, сумњајте, званично посећујте, будите брзи или спори, предлажите, планирајте, па мењајте своје планове, а пре свега – мислите!
