Piše: Katarina Ivanišević, apsolvent srpskoga jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i urednik kategorije Šta da čitam na portalu opismenise.com
„Ja smatram svoj dan izgubljenim ako mi se barem jedna žena toga dana ne osmehne“ – rekao je Kazanova. Žene su vekovima inspiracija mnogim piscima. O njima se govorilo kao emotivnim, nestašnim, lepim, posebnim, najboljim, najgorim, ali uvek posebnim bićima. Zbog njih su se vodili ratovi, zbog njih su stradali i najjači, a ipak su i život davale zarad ljubavi. Večite muze i večite muke, ženama je posvećeno posebno mesto u književnost.
Tolstoj je pisao o Ani Karenjinoj, lepoj, gracioznoj, misterioznoj. S jedne strane neverna, s druge strane žena koja pati za sinom. U ovom romanu najomiljenija tema je Anina krivica, pa se čitaoci dele na one koji je osuđuju i one koji razumeju njene postupke. Jedno je sigurno: ova žena nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
„Gospođa Bovari“ je roman čiji je autor Gistav Flober. Ema Bovari nije samo obična žena koja strada. Ona ne uspeva da se izbori sa svojim strastima, idealima, maštanjima, najdubljim željama i zato postaje simbog čovečije nemogućnosti da se izbori sa sobom.
„Lutkina kuća“ ili „Nora“ je drama jednog od najvećih norveških pisaca – Henrika Ibzena. On Noru predstavlja kao rasipnicu, žrtvu. nesrećnu, ali na kraju odlučnu ženu koja želi da otkrije i upozna svet.
U Puškinovom delu „Evgenije Onjegin“ upoznajemo Tatjanu. Devojka koja se, uprkos življenja u njoj, izdiže iznad banalnog provincijskog sveta. Svoj život vidi kao romanesknu stvarnost, a obrazuje se čitajući sentimentalne romane. Iako emotivna i zaljubljena, ne odlazi za svojim idealnim dragim, kog mnoge devojke nalaze samo u knjigama, već razum i bolno iskustvo pobeđuju.
Danas se sintagma Majka Hrabrost i njena deca upotrebljava u pozitivnom smislu, u želju da se istakne jačina, požrtvovanost i ljubav majke prema svojoj deci. Ipak, ako pročitate ovu knjigu, upoznaćete Anu Firling, koja zahvaljujući ratu zarađuje i zarad zarade žrtvuje živote svoje dece. Iako je njena ljubav dokazana u nekoliko navrata, ona ne čini dovoljno da bi sprečila njihovo žrtvovanje.
Postoje trenuci kada vas u životu održava još samo želja. U slučaju Blanšet („Tramvaj zvani želja“, Tenesi Vilijams), to je želja za izgubljenom mladošću, nežnošću i iluzijom. Ova profesorka engleske književnosti je udovica sa starog juga. Udala se kada je bila veoma mlada, ali i zaljubljena u svog muža, mladog pesnika, koji izvršava samoubistvo zbog prikrivenog homoseksualizma. Nikada se nije udavala, ali je nastavila da živi u malom gradu u kom je poznata po svom sumnjivom moralu i brojnim aferama sa dosta mlađim muškarcima. Osućena od strane društva, a bez snage da se snađe u svetu u kome nema njenog pesnika, u životu je održava samo želja, teška i previše jaka želja, za mladošću i nežnošću. Mešajući javu i san, Blanš odvode u ludnicu.
Pogledajte luksuzne pakete knjiga + ručno rađeni nakit ovde.
{mijoshop id=134}
{mijoshop id=80}
{mijoshop id=190}
{mijoshop id=202}
