Живела сувише лепа поезија Милана Кундере!
Зашто си тако лепа
Зашто си тако лепа?
Не буди тако лепа.
Хоћу да будеш од меса,
не од сунчевог сјаја.
Зашто си тако лепа?
Кад би бар имала пеге
да их вечно по твом лицу скупљам.
Кад би бар била разрока!
Целог живота бих на коленима
убеђивао разроко око.
Али ти си лепа.
Да, од сунчевог си сјаја.
Али ја не могу стално живети у том сјају.
Не могу на позорници живети.
Све ми се види!
Свака моја ружноћа.
Сваки посртај.
Не могу живети под рефлектором.
Схвати то.
Немој плакати.
Не могу живети с тобом.
Сувише си лепа.
