Волт Витмен

0

За поезију је најважније да нас дотакне. Све друго није важно. Ни брада, ни опредељење, ни националност. Ако не волите Америку, треба да знате да је она имала једног сјајног човека – Витмена. И још једног сјајног човека – Поа, али то је друга прича. 

 

О капетане! Мој капетане!

 

О капетане! Мој капетане! Пловидба

страшна прође,

Пребродили смо буре све, добили плен

такође,

Близу смо луке, већ чујем звуке звона,

и људи кличу,

На мргодном и смелом броду погледи

сви се стичу;

Али, о срце! срце! срце!

Те капи крви, јао,

На палуби где је мој капетан

Хладан и мртав пао.

О капетане! Мој капетане! Устај, чуј звона

звуке,

Устај, за тебе вију стег, за тебе трепте

трубе,

Због тебе врви читав жал, за тебе венци,

цвеће,

Зову те, жељно за тобом сва лица се окрећу;

Капетане! Оче драги!

То сан је неки зао

Да лежиш са руком испод главе,

Да си хладан и мртав пао.

Не одговара мој капетан, дамари му не туку,

Бледе су усне оцу мом, не осећа ми руку,

Брод је на сидру, безбедан, пловидба

страшна прође,

Победнички се враћа брод, циљ свладан је такође:

Кличите жали, звоните звона!

А ја се тузи дао,

Палубом крочим где ми је капетан

Хладан и мртав пао.

Коментари

коментара