„Еротика”

0

Љубав и јесте у дослуху с демонима, могло би се рећи из ове песме Вељка Петровића.

Еротика

 

Још осећам мирис косе твоје 
и кус усана твојих јагодасти; 
још стрепи, дршће, гори срце моје 
са миља и са прохујалих сласти; 

а још те желим и руке ти пружам, 
и горим, пламтим са љубавне жеђи. 
О, дођи, да те сву обаспем ружам 
и крином што је од мене још блеђи. 

О, дођи, свилна и блистава жено, 
утоли моје чезнуће и жуди, 
у празном часу док још нисам свенô, 
младошћу док ми још распињу груди. 
О, дођи, свилна и блистава жено! 

Шибај ме, шибај бичевима своје 
злаћане косе, бухавне, меке; 
пусти да тонем у небесне боје 
очију твојих и снивам далеке, 
чаробне снове! … 

Сиши, исцрпи грамзивим уснама 
сву топлу румен дечаштва ми чедна, 
нек падне пуста равнодушна тама 
и немоћ, шупља, зимогрозна, ледна. 

Ти само љуби, манито и слепо, 
у зликовачкој, успламтелој страсти, 
док нисам жића узе све поцепô, 
опијен од твог врућег даха сласти! … 

О, дођи, дивна, демонова кћери, 
припиј се змијски уза ме, приљуби, 
и кикоћућ се испосничкој вери, 
нек блесну твоји слатки, грешни зуби! 

О, дођи, дивна, демонова кћери! 
Падајмо слепо и у загрљају, 
у усијано то румено море; 
загњуримо се у сунчаном сјају 
и нек нам младости буктећи изгоре! … 
О, дођи, дивна, демонова кћери!

Коментари

коментара