Алберт Ајнштајн

0

Милеви (Марић) Ајнштајн

 

Милано, 27. март 1901.

(…) Ја знам да од свих људи ти ме највише волиш и најбоље разумеш. Уверавам те да се нико овде не усуђује, нити чак жели да каже нешто лоше о теби. Бићу тако срећан и поносан када ћемо опет бити заједно и довести наш рад на релативном кретању до успешног заврштека.

 

Шафхаузен, 28. новембар 1901.

Не могу да кажем искрено колико сам срећан да су твоји родитељи сада мирнији и имају више поверења у мене. Такође знам да га заслужујем и да ће њихова Мицел добити доброг мужа чим то буде било могуће… Свако твоје писмо ме чини врло срећним. То су једина људска задовољства која ме радују. Она мора да представљају замену за женицу, родитеље, пријатеље и друштво, и она су то у стању. Наравно, било би лепше имати те уз себе као у старим студентским данима у Цириху…

 

Шафхаузен, 28. децембар 1901.

… Врати ми се што пре, три и по недеље је прошло и добра мала женица не треба да буде дуже одсутна од мужа. Наш стан не изгледа ни приближно тако страшно као што замишљаш. Ти ћеш га опет брзо уредити…

Коментари

коментара